Zašto su vannastavne aktivnosti bitne?
Dosta mladih ljudi, kada im se spomene studiranje, prvo pomisle na suvoparno učenje, gomile knjiga i ispita. Mali broj ljudi se fokusira na čari i benefite studentskog života, a posebno su skeptični kada su u pitanju studentski aktivizam i vannastavne aktivnosti.
Pod vannastavnim aktivnostima najčešće podrazumevamo volontiranja, rad u studentskim organizacijama i prakse. Naime, dosta studenata se pita koja je razlika između navedenih aktivnosti i koji su to benefiti koje studenti dobijaju svojim angažovanjem i članstvom u njima.
Volontiranje podrazumeva dobrovoljno obavljanje aktivnosti ili pružanja usluga za opšte dobro ili za dobro drugog lica, bez novčane naknade. Veoma je bitno napomenuti da volontiranje ne sme da zamenjuje rad zaposlenih. Osim obaveza, volonterska druženja i akcije su svakom volonteru nezaobilazan deo celokupnog događaja.
Studentske organizacije su studentska udruženja registrovana na fakultetskom, univerzitetskom, nacionalnom ili međunarodnom nivou. Osnovni cilj im je zaštita prava studenata i organizovanje raznih projekata i događaja koji su korisni studentima. Pored profesionalnih veština, kroz timski rad na projektima, studenti stiču i nova poznanstva i kontakte koji im mogu značiti u budućnosti. Fakultet koji dominira kada su u pitanju studentske organizacije je upravo Fakultet organizacionih nauka.
Prakse definitivno pružaju najbolje radno iskustvo, ali veoma je bitno napomenuti da se od studenta očekuje određeni nivo znanja za njih pa su zbog toga preporučljive studentima na višim godinama studija. One najbolje pružaju i priliku za zaposlenje.
U nastavku teksta možete pročitati koja znanja, sposobnosti i veštine studenti stiču učestvovanjem u vannastavnim aktivnostima.
Profesionalno usavršavanje
Obavljanjem stručne prakse ili volontiranjem u nekoj kompaniji, studenti imaju priliku da stečena znanja sa fakulteta iskoriste i prodube i osposobe se za obavljanje određenih vrsti poslova.Takođe, imaju mogućnost da se upoznaju sa različitim pozicijama u kompanijama i njihovim zaduženjima, što će im sigurno pomoći u odabiru karijere.
Prethodno radno ili volontersko iskustvo i angažovanje u radu studentskih organizacija poslodavcima pokazuje da kandidat ima razvijene radne navike i pozitivno utiče na celokupni utisak o kandidatu.
Transverzalne veštine
Pored znanja sa fakulteta, za pronalaženje posla neophodno je razviti i transverzalne veštine.
Transverzalne ili prenosive veštine su veštine koje svaka individua razvija kroz karijeru ili iskustva tokom svakodnevnog života. Tu spadaju interpersonalne, komunikacione, liderske, organizacione, pregovaračke, veštine prezentovanja, kritičkog mišljenja, donošenja odluka, planiranja i mnoge druge veštine koje se stiču kroz volonterizam, sportske aktivnosti, formalno i neformalno obrazovanje…
Ove veštine mogu napraviti veliku razliku između kandidata za posao u procesu selekcije, a ključne su i za uspeh u karijeri. Zbog toga je bitno prepoznati svoje prenosive veštine i razvijati ih.
Upravljanje vremenom
Upravljanje vremenom je jedna od najbitnijih veština za uspeh na fakultetu, a kasnije i na poslu. Usklađujući svoje fakultetske obaveze i vannastavne aktivnosti, studenti uče kako da odrede prioritete, naprave balans i da dobro organizuju svoje vreme, kako bi postigli uspeh i u jednom i drugom.
Pogledajte naše blogove na tu temu: Lako do željenih rezultata – tehnike učenja i organizovanja vremena i Kako da učenje ne bude teško – organizacija kao ključ uspeha
Otkrivanje različitih interesovanja
Rad kroz studentski aktivizam je veoma sličan radu u realnom poslovnom okruženju. Studenti se tada prvi put susreću sa ozbiljnim praktičnim zadacima i na taj način mogu da uvide šta ih od aktivnosti i poslova najviše zanima i da se kasnije orjentišu ka njima. Osim toga studenti mogu steći nova interesovanja i veštine koje ranije nisu posedovali.
Priprema za intervju za posao
Danas je veoma popularan bihejvioralni intervju koji predstavlja vrstu struktuiranog intervjua koji se koristi u procesu selekcije kandidata. Zapravo ovom vrstom intervjua se procenjuje ponašanje koje je bitno za uspešno obavljanje posla na određenoj poziciji. Pitanja ovakve vrste intervjua su koncipirana tako da se od kandidata traži da opiše neku situaciju koja je deo njegovog profesionalnog iskustva i takva struktura pitanja je odličan pokazatelj da kandidat poseduje traženu kompetenciju. Osim toga što opisuje sam događaj, kandidat opisuje i sopstvene postupke, ali i način na koji je razmišljao i kako se u tim situacijama osećao. Na kraju kandidat daje informaciju o tome kakve su bile posledice njegovih postupaka.
Samim tim za svakog kandidata je veoma važno da učestvuje u što više vannastavnih aktivnosti jer tako prolazi kroz više situacija koje postaju deo njegovog profesionalnog iskustva i intervjuer ima mogućnost da postavlja širi spektar pitanja što je za kandidata dobro.
Nadamo se da smo zajedno uspeli da dođemo do zaključka da su kontinuirani rad na sebi, jasan plan i cilj, neophodni preduslovi za određeni uspeh i napredak. Stoga vam na kraju predlažemo neke od mogućnosti za volontiranja, organizacije i prakse.
Volontiranja: Crveni krst, Unicef, razni događaji, manifestacije i sportska takmičenja (Univerzijada, Festival nauke..)
Studentske organizacije: http://www.fon.bg.ac.rs/studenti/organizacije/
Prakse i poslovi:
Izvori:
- https://www.freepik.com
- https://www.nordangliaeducation.com/article/2020/6/29/the-importance-of-extracurricular-activities
- https://www.razvoj-karijere.com/transverzalne-vestine-vestine-koje-vam-mogu-osigurati-poslovni-uspeh
- http://www.razvojkarijere.bg.ac.rs/node/134https://www.amc.rs/
Autori: Anja Popović i Slobodanka Zelić